Bilje ili lekovito bilje imaju dugu istoriju u lečenju bolesti.
U tradicionalnoj kineskoj medicini, na primer, pisana istorija biljne medicine seže više od 2000 godina, a travari na Zapadu su koristili „korov“ jednako dugo da leče ono što nas muči. Svi smo upoznati sa vrlinama belog luka, kamilice, nane, lavande i drugih uobičajenih biljaka.
Interesovanje za lekovito bilje ponovo je u porastu, a interesovanje je pre svega iz farmaceutske industrije, koja je uvek u potrazi za „novim lekovima” i efikasnijim supstancama za lečenje bolesti, za koje možda nema ili ima veoma malo lekova.
Uzimajući u obzir veoma dugu tradicionalnu upotrebu biljnih lekova i veliki broj dokaza o njihovoj efikasnosti, zašto nas generalno ne podstiču da koristimo tradicionalnu biljnu medicinu, umesto sintetičkih, nepotpunih kopija biljaka, zvanih lekovi, s obzirom na milione dolara koji se troše tražeći ove naizgled neuhvatljive supstance?
Bilje se smatra blagom kada su u pitanju drevne kulture i travari, a mnogi takozvani korovi zlata su vredni. Maslačak, gavez, digitalis (lisičarka), mak, mlečni čičak, kopriva i mnogi drugi, imaju dobro istražene i utvrđene lekovite osobine koje imaju malo ili uopšte rivala u farmaceutskoj industriji. Mnogi od njih, u stvari, čine bazu farmaceutskih lekova.
Naučnici iz Kraljevske botaničke bašte u Kjuu, u zapadnom Londonu, trenutno sprovode istraživanja o lekovitim svojstvima takvih biljaka kao što je skromni maslačak, koji veruju da bi to moglo biti izvor leka koji spašava živote za pacijente sa rakom.
Rani testovi sugerišu da bi mogao da bude ključ za sprečavanje raka, koji svake godine ubija desetine hiljada ljudi.
Njihov rad na svojstvima maslačka u borbi protiv raka, koji takođe ima istoriju korišćenja za lečenje bradavica, deo je mnogo većeg projekta ispitivanja prirodnih lekovitih svojstava velikog broja britanskih biljaka i cveća.
Profesorka Monik Simonds, šefica grupe za održivo korišćenje biljaka u Kjuu, rekla je: „Ne vršimo nasumično skrining biljaka na njihova potencijalna lekovita svojstva, mi gledamo biljke za koje znamo da se dugo koriste za lečenje određenih medicinskih osobina. problemi.”
„Pregledaćemo ih da bismo saznali koja aktivna jedinjenja sadrže koja mogu da leče bolest.
Nažalost, kao što je to često slučaj, ova grupa naučnika izgleda da traži aktivne sastojke, koji se kasnije mogu sintetizovati, a zatim pretvoriti u farmaceutske lekove. Ovo nije način na koji se biljke tradicionalno koriste i njihove funkcije se neizbežno menjaju kada se aktivni sastojci koriste izolovano. To je kao da kažete da je jedini važan deo automobila motor – ništa drugo ne treba da bude uključeno…
Dakle, zašto postoji ta potreba za izolovanjem „aktivnih sastojaka“?
Kao naučnik, mogu da razumem potrebu za naučnim procesom utvrđivanja činjenice da određena biljka deluje na određenu bolest, patogen ili bilo šta, i potrebu da znam zašto i kako to radi. Ali, i ovo je VELIKO, ali, kao doktor kineske medicine, razumem i proces izbora i prepisivanja KOMBINACIJA bilja, koje imaju sinergistički efekat u lečenju ne samo bolesti, već bilo kojeg osnovnog stanja, kao i osobe sa bolest – To je velika razlika, a ne ona koja se lako testira standardnim naučnim metodologijama.
Korišćenje anegdotskih dokaza, koji na kraju krajeva imaju istoriju dugu hiljadama godina, izgleda da izmiče mojim cenjenim kolegama. Umesto da pokušavate da izolujete aktivni sastojak(e), zašto ne biste testirali ove biljke, koristeći znanje profesionalnih travara, na pacijentima in vivo, koristeći bezbroj tehnologije dostupne istraživačima i medicinskim dijagnostičarima da vide kako i zašto ove biljke deluju u žive pacijente koji dišu, a ne u epruveti ili na laboratorijskim pacovima i miševima (koji, inače, nisu ljudi i imaju drugačiju, mada nešto sličnu, fiziologiju kao mi…).
Pretpostavljam da je među razlozima za nepoštovanje gornje procedure to što farmaceutske kompanije zapravo nisu zainteresovane za efekte lekovitog bilja u celini, već za to da li mogu da izoluju terapeutsku supstancu koja se onda može jeftino proizvesti i plasiran kao nova droga – i naravno tu je novac…
Problem sa ovim pristupom je, međutim, što lekovite biljke poput gaveza, maslačka i drugih biljaka obično sadrže stotine, ako ne i hiljade hemijskih jedinjenja koja deluju u interakciji, ali od kojih mnoga još nisu shvaćena i ne mogu se proizvesti. Zbog toga proizvedeni lekovi, zasnovani na takozvanim aktivnim sastojcima, često ne deluju ili izazivaju neželjene efekte.
Aspirin je klasičan slučaj. Salicilna kiselina je aktivni sastojak u tabletama aspirina, a prvi put je izolovana iz kore drveta bele vrbe. To je relativno jednostavan spoj da se sintetički proizvodi, međutim, aspirin je poznat po svojoj sposobnosti da izazove iritaciju želuca i u nekim slučajevima čir na zidu želuca.
Biljni ekstrakt iz kore bele vrbe generalno ne izaziva iritaciju stomaka zbog drugih, takozvanih ‘neaktivnih sastojaka’ sadržanih u kori, koji štite sluzokožu želuca i na taj način sprečavaju ulceraciju na zidu želuca. .
Zapitajte se šta bih izabrao – neželjeni efekti ili bez efekata na sajtu? – To je vrlo jednostavan odgovor. zar ne?
Pa zašto se onda biljni lekovi ne koriste češće i zašto nam se farmaceutski prevaranti trpaju u grlo? Odgovor je da ima malo ili nimalo novca u bilju za farmaceutske kompanije. One, biljke, već su izmišljene, lako rastu, lako se razmnožavaju i uglavnom su slobodno dostupne.
Štaviše, pravilno propisana i formulisana biljna jedinjenja generalno rešavaju zdravstveni problem pacijenta tokom određenog vremenskog perioda, ne ostavljajući potrebu za nastavkom uzimanja preparata – to znači da nema ponovne prodaje… nema stalnih recepata… nema stalnih problema.
Farmaceutika sa druge strane prvenstveno ima za cilj ublažavanje simptoma – to znači: stalne konsultacije, stalna prodaja, stalni zdravstveni problemi – šta mislite da je isplativija ponuda…?
Nemojte me pogrešno shvatiti, ovo ne znači da su svi lekovi prevaranti ili da nijedan od farmaceutskih lekova ne leči bolesti ili bolesti – oni jesu, a neki su preparati za očuvanje života i bez sumnje su neprocenjivi. Međutim, biljni ekstrakti mogu biti na sličan način efikasni, ali se ne promovišu i nedovoljno se koriste.
Dnevne vesti pune su „otkrića“ biljaka za koje se pokazalo da su mogući lek za ovo ili ono, kao na primeru maslačka i njegovih mogućih antikancerogenih svojstava. Poenta je da ove biljke treba istražiti na ispravan način. Oni nisu samo „aktivni sastojak“. Uglavnom imaju stotine sastojaka i uzimanje jednog ili dva u izolaciji nije ono što čini lekovite biljke da deluju. Pored toga, biljne ekstrakte retko prepisuju travari kao pojedinačne (preparat koji koristi samo jednu biljku). Travari obično mešaju različite lekovite biljke da bi napravili mešavinu, koja se bavi ne samo glavnim simptomima.
U kineskoj medicini, na primer, postoji strogi redosled hijerarhije u bilo kom biljnom receptu, što zahteva značajno dubinu znanja i iskustva od strane lekara. Činjenica da primarna ili osnovna biljka ima aktivne sastojke, koji imaju specifično fiziološko dejstvo, ne znači da druge biljke nisu neophodne u pripremi. To je činjenica koju farmaceutska industrija naizgled ignoriše u svojoj potrebi za proizvodnjom novih lekova koji mogu da kontrolišu bolesti.
Znajući da su lekovite biljke toliko delotvorne, da su ove biljke potencijalno ključ za mnoge bolesti, da su jeftine i da su se milenijumima iznova i iznova dokazivale, zašto biljni lekovi još uvek nisu u prvom planu u lečenju i mnogi ortodoksni medicinski stručnjaci i farmaceutske kompanije smatraju hokus-pokusom